Istorijat
O samom Protestu (za one mlađe)
U jesen 1996. godine režim Slobodana Miloševića nije želeo da prihvati poraz na lokalnim izborima u svim većim gradovima. Pribegava najgrubljim falsifikatima i prekraja rezultate glasanja u svoju korist. Kao posledica te izborne krađe, Srbiju je potresao veliki Građanski protest. Opoziciona koalicija »Zajedno« započinje mirne proteste. Ubrzo im se, u zahtevu za priznavanjem prave izborne volje birača, pridružuju i akademci svojim autentičnim protestom. Studentski protest poprima po masovnosti i organizaciji, do tada, za Srbiju neviđene razmere. Povorka desetina hiljada mladih ljudi svakodnevno protestuje šetnjom beogradskim ulicama. Odmah postaje jasno da je izborna krađa tek povod, a nikako razlog, za mnogo dublje nezadovoljstvo nastalo u godinama ratova, u godinama pod međunarodnim sankcijama – u čitavoj deceniji provedenoj pod diktaturom Slobodana Miloševića. Biće ovo povod i za pravu eksploziju kreativnosti. Nenasilni studenti se prihvataju veoma snažnog oružja kada je u pitanju borba protiv Vlastodržca, a to je humor. Izvrgli smo ga ruglu! Ništa bolje od humora ne podriva autoritet; Ništa bolje ne razbija strah. Ljudi na komadima kartona ili bilo kakvoj pogodnoj površini ispisuju parole u duhu grafita i tako improvizuju transparente. Zapravo to su njihovi pokretni grafiti. Tako s tim rekvizitima, i u vedrom raspoloženju protesna šetnja prerasta u pravi karneval. To je sad Šetnja sa velikim Š.
Učionica br 106. na Filozofskom fakultetu postaje pravi atelje, radionica u kojoj smo izrađivali plakate, transparente i letke. Služba za propagandu, ili samo Propaganda, kako smo je zvali. Jedna od više službi koja je činila infrastrukturu protesta. Već prvih dana protesta tu su se studentima sa Filozofskog pridružili i studenti sa Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna, kao i grupa studenata Više škole likovnih i primenjenih umetnosti. Oni će uneti svoje crtačko i kaligrafsko savršenstvo. Za uzvrat imaće potpunu slobodu u svom izražavanju. Cenzura nije postojala. Staklena fasada fakulteta postala je naša galerija.
Od odbačenog do 15.000 primeraka
Strip protest je, ustvari, nastao slučajno. Prvu tablu stripa (vidi) autor Aleksa Gajić je bio namenio studentskom listu Protest Tri-bune koje je izdavala Press služba protesta. Međutim uredništvo lista nije bilo zainteresovano za saradnju.
Krenuli smo, onako pokunjeni, nazad na naš prvi sprat, u našu Propagandu. Strip je bio fantastičan. Dok smo ulazili u lift u džepu sam mahinalno opipao vizit-kartu koju mi je taj dan dao kolega Nenad. Na njoj je pisalo:
Ars Graphic, dir. Dragan Milošević...
Da, vlasnik štamparije, ponudio nam je besplatnu štampu! Štampaćemo strip! Nazad na četvrti sprat, al ovaj put na Istoriju umetnosti kod mog kolege Petra koji je imao ključeve od jedne kancelarije u kojoj su nam naši profesori ostavili na korišćenje kompjuter, skener i štampač. U Corelu smo »prelomili« prvi broj i odštampali na paus-papiru kao pripremu za štampariju. Kako bi uštedeli na papiru odlučili smo se za format A5 (14,8x21cm).
Kontaktirao sam gospodina Dragana Miloševića. To nije bilo još jedno prazno obećanje. Imao sam veliku tremu kada sam krenuo u tu štampariju: plašio sam se kako li će reagovati kada vide strip, da li će pomisliti da smo neozbiljni? Svi u štampariji bili su oduševljeni. Prvi broj štampan je u fantastičnih 10.000 primeraka. Strip sa najvećim tiražom u tom trenutku u Jugoslaviji!
Sutradan smo ga nas tridesetoro delili studentima po Platou. Razgrabljen je za deset minuta. 10.000 za 10 minuta! Tog dana sam slušao na radiju Indeks kako njihov reporter prepričava šta je u tom stripu. Prvi radio-strip! Reakcije čitalaca bile su sjajne. Nastavljamo sa izdavanjem Strip protesta!
Do marta 1997, odnosno do karaja Studentskog protesta, objavljeno je osam brojeva. Tiraž je narastao na 15.000 primeraka. Broj stranica posle trećeg broja povećali smo na četiri. Isto tako, pored glavne crtačke zvezde Alekse Gajića, za Strip protest crtali su i Slaviša Savić, Darko Grkinić u tandemu sa Igorom Bugarskim kao »Laza i Munja«, Milan Drča. Nacrtane table stripa sam preuzimao ja i moja je briga bila da obezbedim pripremu za štampu, štampanje i distribuciju. U tehničkom smislu imali smo pomoć Trans East Design-a, a jedan broj je pripremljen i u redakciji časopisa Vreme ljubaznošću Ivana Hrašovca. Ars Graphic je štampao besplatno.
Miloš Miljatović